Жедрински Владимир Иванович

Жедрински Владимир Иванович (30. 5. 1899, Москва, Руска империја — 30. 4. 1974, Париз, Француска) — сценограф, костимограф, карикатуриста, аутор стрипа. Потицао је из породице високих државних службеника. Још у раном детињству показивао је посебно интересовање за цртање, па су му родитељи ангажовали приватног наставника. Углавном се бавио илустрацијом и портретима. По завршетку лицеја у Москви 1917. године уписао је архитектонски одсек Императорске академије уметности у Петрограду. Због револуције породица се преселила у Кијев, где је наставио школовање на Кијевској уметничкој школи и архитектонском одсеку Политехничког факултета. На другој години одлучио је да напусти архитектуру и потпуно се посвети сликарству. Истовремено је радио у Комисији за заштиту уметничких предмета и историјских споменика и био члан Кијевског савеза уметника. Током евакуације Беле армије заједно са породицом преселио се у Сомбор (1920). Овде је почео да црта карикатуре и прави играчке. Основао је малу позоришну трупу која је играла у локалном биоскопу. Исте године, на препоруку сликара Јована Бијелића, запослио се у Народном позоришту у Београду. Најпре је радио као сликар, а затим као костимограф и сценограф. Учествовао је у постављању представе „Ревизор“ 1921. године. Прву самосталну сценографију урадио је за балет Делиба „Копелија“ (1924). Уследило је 175 београдских премијера, од којих је 150 одржано између 1924. и 1941. године. Сматра се с правом најтраженијим и најзначајнијим сценографом и костимографом драмског, оперског и балетског ансамбла Народног позоришта у Београду тог периода. Њему у част Музеј позоришне уметности Србије априла 1987. године објављује монографију „Владимир Жедрински — сценограф и костимограф“ ауторке Олге Милановић. Његове позоришне карикатуре донеле су му додатну славу. Од 1926. године радио је као карикатуриста у редакцији новина „Политика“, у којима су његова дела редовно објављивана. Објављивао је и у издањима „Театар“, „Реч и слика“, „Позоришни лист“, „Звук“, „Шишани јеж“. Под сопственим именом објавио је два стрипа: „Руслан и Људмила“ по мотивима поеме Александра Сергејевича Пушкина 1938. године и „Породица Забачевича“ 1939. године, оба у додатку недељника „Политика за децу“. Сматра се да је под разним псеудонимима објавио много више радова. Године 1941. израдио је илустрације за рубрику „За нашу децу“ листа „Ново време“. Крајем 1941. или почетком 1942. године преселио се у Загреб, где је радио у Хрватском народном казалишту. Извесно време радио је у Ријеци и Љубљани. Од 1948. године — после Резолуције Информбироа, под сталним притиском југословенских власти, напушта Југославију. Године 1950. сели се у Казабланку (Мароко), где остаје до 1952, а затим одлази у Париз.