Руски научни институт у Београду

Институт, основан у јуну, званично је отворен 16. септембра 1928. године, током IV конгреса академских организација у егзилу. Иницијатори његовог оснивања и аутори повеље били су руски професори са Универзитета у Београду и Трговачке академије. Међу њима су били Е. В. Спекторски (бивши ректор Кијевског универзитета, који је постао први председник института), правник Ф. В. Тарановски, академик П. Б. Струве, филозоф Н. О. Лоски, као и А. Л. Погодин, А. П. Доброклонски и други. Финансирала га је влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Институт је био део Руског културног комитета у Београду и временом је постао водећи научни центар за руске емигранте у региону (заједно са Прагом и Берлином). До 1933. године био је смештен у згради српске краљевске академије, а затим у новоизграђеном Руском дому названом по цару Николају II (сада Руски центар за науку и културу). Институтом су током година председавали Е. В. Спекторски (први председник), Ф. В. Тарановски, А. П. Доброклонски и А. И. Игнатовски, сви професори Универзитета у Београду. Институт се састојао од пет катедри (филозофија; језик и књижевност; друштвене и историјске науке; природне науке; и математичке и техничке науке) и војног одељења. Током прве деценије постојања, одржано је 650 предавања из различитих области знања. Институт је објавио „Белешке Руског научног института у Београду“ (17 бројева, 180 чланака руских научника из разних земаља). Нека броја су дигитализована и јавно су доступна у Националној електронској библиотеци (НЕБ). Неке информације се могу наћи и на веб-сајту „Емигрантика“: http://emigranca.ru. Њене активности су престале у априлу 1941. године због немачке окупације Београда.