Гробље ослободилаца Београда

Налази се на углу Рузвелтове и Прерадовићеве (бр. 3), а прекопута Новог гробља. Посвећено је југословенским и совјетским борцима погинулим октобра 1944. у борбама за ослобођење Београда. Урађено је по идеји арх. Бранка Бона на површини од 1,12 ha. Унутрашњи парк је пројектовао инжењер Александар Крстић, а улазне капије вајар Раде Станковић. Отворено је 20.10.1954. за време прославе десетогодишњице ослобођења града. На гробљу је сахрањено 1.386 југословенских и 818 совјетских бораца, и то највећи број војника Црвене армије страдалих у борбама за ослобођење Београда (њих 976), као и део погинулих на ратиштима до Будимпеште на северу и Брчког на западу. Међу припадницима Црвене армије страдалим на другим фронтовима био је и велики број високих официра, попут пуковника Стрижова Ивана Александровича, мајора Заварухина Виктора Иљича, капетана Иванушкина Евгенија Петровича и Безделова Константина Фјодоровича. На великом броју ових спомен-обележја записано је да су пали хероји сахрањени у Београду по личној жељи. Улазак у меморијални комплекс, из Рузвелтове улице, наговештава камена капија са натписом „Ослободиоцима Београда 1944”. Са једне стране је мермерни рељеф који приказује совјетске и партизанске борце у окршају са окупатором, а са друге мермерни рељеф који приказује сусрет радника и сељака са ослободиоцима. Још током борби 1944. почело је обележавање места на којима су сахрањени борци погинули у борбама за ослобођење Београда. До децембра 1944. на територији града постављено је 18 великих споменика совјетским борцима, а подигнута су и 84 мала. Поред споменика на Позоришном тргу (данас Трг републике), познатији су били и они на Славији, код Вуковог споменика, на Старом сајмишту и др, али су уклоњени почетком педесетих година XX в, а посмртни остаци су пренети на овај простор. Као пандан споменику „Црвеноармејцу” из 1954. год (аутора Антуна Аугустинчића), испред спомен-гробља је 9.5.1988. откривен споменик „Партизан на вечној стражи” (аутора Радета Станковића). За споменик културе проглашен је 1987. год. Од отварања (1954) сваке године 9. маја и 20. октобра полажу се венци и одаје се почаст страдалима. Комплекс је 2009. год. обновљен.

В. Ш.