Калмички будистички храм

Калмички будистички храм Поселок Мали-Мокри-Луг, район Звездара, Град Белград Храм је такође познат као калмичка кућа — духовни центар калмичког становништва, који је живео у Белграду у 1929-1940 годинама. Налазио се у околини Београда, у поселу Мали-Мокри-Луг, и био је један од првих будистичких храмова у Европи. Током грађанског рата, верни руском цару Калмици су организовано преселили су се у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, посебно у Белград. Прва група (неколико десетина људи) стигла је почетком априла 1920. године, а друга, најмногобројнија (око 300 људи) крајем 1920. године. Током 1920-1924 година укупно су се у КСХС-у преселиле 450-500 Калмика. Већина се настанила у Београду, тако је формирала највећу будистичку заједницу у Европи (300-400 човек). Углавном су се налазили у тадашњем приградском селу Мали Мокри-Луг. У почетку су Калмици изазивали општу радозналост, локални становници су несвесно звали су их Кинези. Углавном су то били млади, сиромашни мушкарци, имају војне вештине. Брзо су се асимилирали и изводили разне физички радови, углавном у цигланама имућног индустријалца Милоша Јачимовића (1858-1940 године); поред тога, многи од њих су радили као превозници и кројачи. Свој први храм су изградили у Белграду у септембру 1923. године. Налазио се у двособачној изнајмљеној кући на адреси: Улица Воислава Илича, Д. 47 (дом још увек постоји). Тамо се храм налазио до краја 1925. године, након чега се преселио на улицу Метохијска, Д. 51. Калмици су градили своје куће на деловима које је Милош Јачимовић дао им је у знак захвалности. Храм је подигнут уз дозволу Патријарха Димитрија на участка добијена у дар и осветена 12. децембра 1929. године. Овде су се одржавале часове по калмичком језику и будистичком религиозном васпитању. Изградња и рад храм су подржавали уметник и мистик Николај Константинович Рерих, калмичка Торгутска принцеза Ниржидма (посетила је храм 20. септембра 1933. године) и други. Храму није било различитих обредних посуда које у Европи није било могуће пронаћи, тако је велика бронзана статуа Буде стигла из Токија захваљујући напорима јапанског амбасадора у Букурешту. Освећење статуе је одржано 25. марта 1934. године. Београдски Будисти одржали су парастос краља Александра I, који је убијен је током званичне посете Француској. Храм је служио као Центар јавне живот емигранта-Калмика. На прославу првог јубилеја постојања храма, коју је калмичка заједница прославила крајем новембра 1939. године, позван је јапански амбасадор у Београду. Калмици су слободно исповедали своју веру, њихови обредни шетови су изазивали посебно интересовање других. Београдска заједница Калмика престала је са радом постојање 1944. године, када су њени чланови побегли у Немачку, а затим у Уједињене Државе. После рата, нове власти су сматрале да је будистички храм изгубио циљ свог постојања, јер је остао без верника и реликвија, па је 1950. године купола храма срушен, а први спрат претворен у кућу културе. Просторије некадашњег будистичког храма касније је коришћен од стране Социјалистичке уније радника, а затим радничке организација "Будућност", која је срушила храм и на његовом месту изградила двоспратну зграда, која је тамо сместила одељење сервиса "Вентилација". Данас у Београду више нема ни калмичке заједнице, ни будистичког храма.