Бахчисарајска фонтана

Налази се на Дедињу, у оквиру Дворског комплекса, у објекту Краљевог двора Александра I Карађорђевића. Смештена је у подрумском делу двора, у Ружичастом салону, односно у тзв. Соби шапата. Изграђена је према нацртима архитекте Н. Н. Краснова из 1929. године, по узору на Бахчисарајску фонтану суза (Бахчисарајски салсабил), која се налази у двору некадашње престонице кримских Татара — Бахчисарају, на Криму. Замишљена је као један од примарних елемената, заједно са мобилијаром, приликом уређења репрезентативног ентеријера дворских просторија, конкретно Азијског, односно Персијског салона. Израђена је од белог мермера, висока је 215 cm, а широка 108 cm. Постављена је уз зид према холу биоскопске сале, између два улаза у салон. На њој доминира универзална симболика броја пет: пет базена и два пута по пет цветова изведених у рељефу. У средишњем делу фонтане налази се водоскок, окружен плитким рељефом у облику латица. Испод њега су четири мања базена за сакупљање и преливање воде, постављена у замишљеном ромбоидном распореду, док се пети и највећи базен налази у доњем делу фонтане и служи за сакупљање и одвод воде. На врху фонтане, између две вазе изведене у рељефу, налази се ћирилични натпис: „Ток ми је живот вечне младости, а жубор песма чисте радости. Ко ток ми пије — тај и младује, ко жубор слуша — тај се радује.” Са посматрачеве леве стране фонтана има механизам за регулисање интензитета протока воде, а тиме и акустике у салону. Њен рад не омета међусобни разговор присутних у просторији, док се регулисањем протока воде може створити звучна завеса, тако да се разговор не може чути изван ње. Ово својство подстакло је настанак бројних предања. Према једном од њих, овде су вођени поверљиви разговори, због чега је овај простор у новије време назван „Соба шапата”.

М. А. М.