Доброклонски Александар Павлович

Рођен у породици протојереја у Павловском Посаду, завршио је Заиконоспаску школу 1876. године, а затим Московску духовну академију 1880. године, где је био најбољи дипломац. Након одбране магистарске дисертације, предавао је у богословијама. Од 1892. године постао је приват-доцент на Московском универзитету, а од 1899. године професор на Новоросијском универзитету у Одеси. Године 1916. одбранио је докторску дисертацију на Московској духовној академији. Године 1920. емигрирао је у Београд, где је постао један од првих руских професора на новоформираном Православном богословском факултету (ОТФ). Основао је Катедру за општу црквену историју на факултету. Учествовао је на првом састанку Академског савета и обављао је функцију заменика декана и декана од 1923. године. Аутор је првог литографисаног уџбеника о општој црквеној историји на српском језику (у два тома), који је постао непроцењив допринос српском богословском образовању. Завештао је своју уштеђевину оснивању фондације за доделу награда најбољим студентима Српског богословског фонда. Активно је учествовао у животу руске емиграције у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца: служио је као просветни консултант Делегације за заштиту интереса руске емиграције и као члан Просветног одбора Архијерејског синода Руске заграничне цркве.