Бокарев Александар Михајлович

Бокарев Александар Михајлович (25. 8. 1898, Харков, Руска империја — 1976, Чајетина, СФРЈ) — лекар, шеф диспанзера, санитарни инспектор. Био је јединац Михаила и Јелене, имућних представника грађанског сталежа Руске империје. После завршене гимназије уписао је Медицински факултет, али је због грађанског рата био принуђен да прекине школовање. Емигрирао је у КСХС — Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, чији је држављанин постао 20. маја 1929. године решењем Министарства унутрашњих послова. Од 1921. године студирао је на Медицинском факултету Београдског универзитета, који је успешно завршио 1929. године. Током студија (1925) оженио се Наталијом Михајловном Гончаровом — такође из емигрантских кругова. Као емигрант прву годину у земљи провео је обављајући тежак физички рад на градилиштима. Лекарску каријеру започео је заједно са супругом 1929–1931. године у селу Бељина (Космајски срез), а затим су заједно радили у Краљевом Селу (Књажевац) током 1931–1933. године, где им се 2. децембра 1931. родио једини син Јуриј. У периоду 1933–1941. поново су живели и радили у Бељини, где је постао члан Соколског друштва и често ишао у лов. Мештани су веома поштовали и ценили његову породицу. Живот овде био им је сасвим пријатан. После капитулације Краљевине Југославије, у априлу 1941, мобилисаног Александра су Немци заробили и одвели у логор Бад Зулца (Немачка), где је радио као војни лекар. По завршетку рата породица се поново окупила у Барајеву, где су он и супруга радили до 1948. године, када их је решењем Министарства здравља распоредило на рад у село Чајетину. Овде је најпре радио као санитарни инспектор, а затим као шеф диспанзера на Партизанским водама и у другим здравственим установама. Подигао је кућу и до краја живота остао на Златибору. У селу Чајетини једна улица носи његово име. Управо тамо, на гробљу села Чајетине, сахрањен је Александар Михајлович.