Биценко Андреј Васиљевич

Биценко Андреј Васиљевич (17. 10. 1886, Курск, Руска империја — 1985, Кливленд, САД) — сликар, живописац, иконописац, фрескописац. Школовао се у Кијевској уметничкој школи и Императорској академији уметности у Санкт Петербургу. Године 1920. емигрирао је у КСХС — Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, у Србији је живео од 1920. до 1951. године. По доласку у Србију најпре се настанио у граду Петрограду (данас Зрењанин). Године 1922. запослио се као наставник цртања у Великој српској гимназији, а две године касније преселио се у Београд. Управо тада почиње његов најплоднији период стваралачког рада. Слика велики број портрета и осликава бројне храмове широм Србије. Иако је претежно радио за штафелајем, прославио се управо као иконописац и фрескописац. Међу његовим најпознатијим радовима су: иконостас у Новој Саборној цркви у Крагујевцу, као и иконостас у цркви манастира Светог Романа близу Ђуниса, фреске и иконе у цркви Светог Василија Острошког у Пријепољу, Светог Николе у Пожаревцу и др. Издвајају се и иконостас и живопис Саборне цркве у Лесковцу, иконостаси у црквама у околини Шапца (Шабачка Каменица и Орид), црква у насељу Бежанија (Београд); живопис Саборне цркве и цркве у манастиру Каона (Шабац); живопис цркве Вазнесења Господњег у Београду, фреске и живопис у цркви Ружици на Калемегдану, а у Земуну — црква Пресвете Богородице и део живописа цркве Свете Тројице. Слика фреске и иконе у црквама у Костолцу, Нишкој Бањи, Враничу (Бараево) и др. После завршетка Другог светског рата преселио се у САД, где је наставио уметничку делатност бавећи се иконописом и живописом православних храмова у разним америчким државама.