Горњи Адровац, Алексинац

Руска меморијална црква Рајевског у народу познаа као: „црква Вронског”,„Руска црква”и „Шарена црква”. Налази се на Голом брду, узвишењу на ком је у Српско-турском рату, као добровољац, 20.8.1876. погинуо руски пуковникНиколај Николајевич Рајевски. Постоје индиције да је Л. Н. Толстоју пуковник Рајевски послужио као инспирација за лик грофа Вронског у роману „Ана Карењина”. На молбу породице Рајевски 23.8.1887. на месту његовог страдања је подигнут скромни споменик. Изградња спомен-цркве је жеља његове мајке Ане Михајловне, коју није успела да оствари, па пред смрт заветује млађег сина Михајла да испуни њену намеру и за то завештава 50.000 рубаља. Крајем 1893. преминуо је и Михајло, а убрзо и његов старији син Николај, па извршење завета преузима Марија, удовица Михајла Николајевича. Црква је подигнута по плановима и приложеним средствима Марије Григорјевне Рајевске, уз труд епископа нишког Никанора Ружичића, а место за изградњу откупила је српска краљица Наталија Обреновић. Камен темељац је постављен 16.3.1902. Црква је освештена 1903. на дан погибије Николаја Николајевича. Објекат је складних пропорција са карактеристичним правим угловима и основом у облику правилног крста са тремовима између (у касновизантијском стилу). Изнад средишњег дела издиже се масивна купола са прозорским отворима. Фасада је обложена керамичким плочицама у виду мозаика са пољима жуте и црвене боје. Фрескописана је према шаблону руског сликара Виктора Михајловича Васњецова. Изнад врата на западном зиду је портрет пуковника Рајевског у свечаној униформи. Црква је за време I св. рата опљачкана и оштећена, а за време II св. рата уништени су иконостас и део фресака. Делимично је у више наврата обнављана. Од 1973. је под заштитом државе, а данас има статус споменика културе, обновљеног крајем ХХ и почетком ХХI в. заједничким средствима РФ и РС. На дан погибије пуковника Рајевског (2. септембар) помен држе руски и српски свештеници у присуству народа, руских и српских званичника и потомака рода Рајевски.

Душан Ристић