Портрет цара Николаја II Романова у Жичи

Питање канонизације царствених мученика, посебно цара Николаја II Романова, покренуто је у СПЦ (1925, 1927. и 1930). Између два св. рата у њеним сакралним објектима се релативно често сликају руски владари, посебно цар Николај II, који је фрескописан и пре почетка званичног прослављања, 1939. год. Степан Колесников га 1927, под покровитељством епископа Николаја Велимировића, слика у цркви манастира СПЦ Св. Наум на Охридском језеру, где је цар представљен у медаљону као свети мученик. Овај владика, као и цео српски народ, показује велико поштовање и захвалност према РИ и њеном страдалом монарху. Андреј Биценко то исто ради при осликавању цркве Ружице (Калемегдан) и у оквиру композиције „Молитва на гори”, у Богородичиној цркви у Земуну. Познат је портрет Николаја IIу манастирском комплексу Жича (споменик културе од изузетног значаја из XIII в). Налази се у црквици Св. Саве из 1935, на северозападном зиду, лево од улаза. Урађен је 1937. од стране Николаја барона Мајендорфа и његовог помоћника Наума Андрића, а вероватно и Ивана Јустина Мељникова. Портрет, као и раније, настаје по благослову и жељи владике охридско-жичког Николаја. У овој цркви су и други руски владари: свети. кнез Владимир, са пострадалим синовима – принчеви и мученици свети Борис и Гљеб (СПЦ их слави 2. маја по јулијанском календару), као и свети Серафим Саровски (1759-1833) – кога цар Николај II уважава и у чију светост верује, залажући се за његову канонизацију. Заједнички приказ Николаја II (током владавине подигао 10.000 храмова и 750 манастира) и светог кнеза Владимира, зачетника руског хришћанства, симболизује тада првог и последњег хришћанског владара Русије. Портрет цара је сачуван у изворном облику, а урађен је по сликаном портрету. Уметник је пре свега портретиста па је лик брижљиво и успешно урађен да укаже на моћ, мудрост и лепоту владара. Цар на огртачу има орнаменте црних двоглавих орлова, саставних делова грба РИ. После II св. рата слика је дуго била прикривена, а о њој се није превише јавно говорило. Данас је она вредна црквена реликвија, али и значајна културна и туристичка вредност.

Мирољуб А. Милинчић